ISPOD ZEMLJE SE KRIJE GIGANTSKA KATEDRALA SA OGROMNIM STUBOVIMA! Japanci izgradili čudo koje čuva milione ljudi od katastrofe (VIDEO)
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Ispod Kasukabea u Japanu nalazi se ogroman podzemni sistem tunela i komora koji tokom obilnih kiša preusmerava višak vode u reku Edo i smanjuje rizik od poplava.
- Centralni deo sistema je komora nalik katedrali, duga 177 metara, sa četiri pumpe koje zajedno mogu da izbace 200 kubnih metara vode u sekundi.
Podzemna komora, često nazivana podzemnom katedralom, ključna je za regulisanje protoka vode i smanjenje pritiska na manje vodotokove tokom obilnih kiša.
Ispod japanskog grada Kasukabe, severno od Tokija, nalazi se ogroman sistem tunela i podzemnih komora koji tokom obilnih kiša prihvata višak vode iz okolnih reka i odvodi je u reku Edo.
Reč je o jednom od najvećih podzemnih sistema za odvodnjavanje na svetu, izgrađenom kako bi se smanjio rizik od poplava u gusto naseljenom području japanske prestonice.
Zvanično nazvan Metropolitan Area Outer Underground Discharge Channel, sistem se nalazi u prefekturi Saitama i obuhvata pet velikih vertikalnih okana povezanih podzemnim tunelima. Njegov zadatak je da preusmeri deo poplavnih voda iz manjih reka u Edo, gde ih je moguće bezbednije odvesti.
Japansko ministarstvo zemljišta, infrastrukture, saobraćaja i turizma navodi da je sistem posebno važan za područje u kojem voda zbog konfiguracije terena teško otiče, dok urbanizacija dodatno smanjuje mogućnost njenog upijanja u zemljište.
Ogromni tuneli i pumpe odvode 200 kubnih metara vode u sekundi
Sistem je izgrađen kako bi zaštitio naselja uz reke Nakagava, Kuramacu, Otoši-Furutone i druge vodotokove koji tokom obilnih padavina mogu da poplave okolno područje.
U takvim situacijama višak vode preusmerava se kroz pet okana u podzemni tunel dug približno 6,3 kilometra, koji se nalazi oko 50 metara ispod površine.
Na kraju sistema voda dolazi do ogromne komore za regulisanje pritiska, koja služi za smirivanje njenog toka pre nego što stigne do pumpne stanice.
Tamo se nalaze četiri velike pumpe, od kojih svaka može da izbaci do 50 kubnih metara vode u sekundi. Kada rade sve četiri, ukupan kapacitet iznosi 200 kubnih metara u sekundi.
Poređenja radi, reč je o količini vode koja bi svake sekunde napunila bazen dug 25 metara, prema podacima japanskog ministarstva.
Sistem tako omogućava kontrolisano preusmeravanje velikih količina vode u reku Edo i smanjuje pritisak na manje vodotokove koji prolaze kroz naseljena područja.
Jedan od najupečatljivijih delova građevine jeste podzemna komora duga približno 177 metara, široka 78 metara i visoka 25 metara.
Njeni masivni armiranobetonski stubovi podupiru plafon i omogućavaju da prostor izdrži ogromna opterećenja. Zbog veličine i izgleda, komoru često upoređuju sa podzemnom katedralom.
Međutim, njena svrha je pre svega tehnička: da prihvati vodu iz tunela, smanji brzinu njenog protoka i usmeri je prema pumpama.
Sistem nije samo rezervoar, već složena infrastruktura koja objedinjuje prihvatanje, privremeno zadržavanje i odvodnjavanje poplavnih voda.
Izgradnja je počela 1992. godine, a sistem je završen 2006. godine.
Prema podacima uprave nadležne za reku Edo, podzemni tuneli dugi su oko 6,3 kilometra, dok ukupan kapacitet odvodnjavanja dostiže 200 kubnih metara u sekundi.
Ekstremne padavine u Japanu sve češće
Japan je izložen obilnim padavinama, tropskim ciklonima i poplavama, a rizici su posebno izraženi u urbanim područjima sa velikim udelom nepropusnih površina.
Kada kiša padne na asfalt i beton, zemljište upija manje vode, zbog čega ona brže otiče u reke i kanalizaciju. Ako vodotokovi ne mogu da prihvate svu vodu, njen nivo može naglo da poraste i ugrozi okolna naselja.
Japanska meteorološka agencija u izveštaju o klimatskim promenama iz 2025. godine navodi da su ekstremne padavine u zemlji sve češće.
U periodu od 2015. do 2024. godine broj slučajeva sa najmanje 80 milimetara kiše u jednom satu bio je približno 1,7 puta veći nego u periodu od 1976. do 1985. godine.
Kod još intenzivnijih padavina zabeležen je sličan ili veći porast učestalosti.
Agencija pritom upozorava da ukupna godišnja količina padavina u Japanu ne pokazuje isti dugoročni trend kao učestalost ekstremnih kiša.
Podzemni odvodni kanal jedan je od načina na koji gradovi mogu da se prilagode takvim rizicima.
Njegova efikasnost, međutim, zavisi od uslova na terenu, količine vode koja pristiže i mogućnosti rada pumpi.
Ne može da ukloni svaki rizik od poplava, ali može znatno da smanji količinu vode koja bi se inače zadržala u ugroženim naseljima.
Tokio istovremeno ulaže u širu zaštitu od prirodnih katastrofa.
Japanska prestonica pokrenula je projekat TOKYO Resilience, čija je predviđena ukupna vrednost ulaganja do četrdesetih godina ovog veka oko 15 biliona jena.
Program obuhvata više vrsta rizika, uključujući poplave, oluje, zemljotrese, vulkanske erupcije i prekide u snabdevanju električnom energijom i komunikacijama.
Među merama za zaštitu od poplava nalaze se unapređenje rečnih nasipa i odvodnjavanja, kao i jačanje kanalizacionog sistema.
(Kurir.rs/vecernji.hr)